ĐURĐEVDAN I OBIČAJI (VIDEO)

0
1

Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.


Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Prema narodnim običajima, Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Đurđevdanske kapije 1

Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, „da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.

Ponegde je običaj da se zelenilom kiti na sam Đurđevdan pre zore, odlazi u prirodu na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke.

Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem – „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem – „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom – „da kopriva opeče bolesti sa njim“ i selenom – „da im duša miriše kao selen“.

Uoči Đurđevdana, narodni je običaj, da se kapije ukršavaju cvećem i lišćem graba, radi zdravlja i napretka porodice. Ali u Kruševačkim selima Ljubava i Konjuh običaj je da momci pred zoru ukradu kapiju sa kuće u kojoj ima devojka za udaju. Kapije momci nakon krađe penju na sims zadružnog doma preko puta seoske kafane, sa čije terase potom gledaju kako očevi i braća devojaka dolaze da ih uzmu. Dede današnjih momaka kažu da su i ono krali kapije, koje su u njihovo vreme bile drvene i da su ih odnosili po poljima pšenice ili deteline pa čak do obala Zapadne Morave.  

Đurđevdanske kapije 2

Običaj skidanja kapija u ovim pomoravskim selima potiče još iz srednjevekovne srbije, jer legenda kaže da su se baš na Đurđevdan upoznali car Lazar i carica Milica.

Danas je u selu devojaka sve manje pa momci poslednjih godina, kapije kradu i udovicama i lepim udatim komšinicama.

Đurđevdanske kapije 3

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of